Deca i novac

Deca ne poznaju vrednost novca i učenje toga je prilično komplikovano. Ovo je zahtevna veština, i činjenica je da i veliki broj odraslih je nikada nije usvojilo. Pošto je posredi malo obimniji „trening“, iz razumnih razloga ću ga podeliti na nekoliko delova.

I deo- Zarađen novac

Ovde nećemo govoriti o novcu koji se dobija na poklon, jer je to „lako stečen“ novac. Govorićemo o „zarađenom“ novcu. Zarađen novac je onaj koji im dajete npr. za pomoć u kući. Naravno, poslovi trebaju biti adekvatni uzrastu vašeg deteta, jer uzaludno je tinejdžera plaćati da sredi svoju sobu! Mada je i samo učenje o vrednosti novca u tom uzrastu već kasno.

Krećemo od uzrasta od 3-4 godine, kada su već dovoljno veliki da znaju šta je novac, da služi za dobijanje nečega što se njima sviđa i da sticanje novca predstavlja naknadu za neki rad. Tada im možete „platiti“ za brisanje prašine u dnevnoj sobi, pomoć pri pakovanju plastičnih činija u ostavi ili čišćenje terase metlicom. Takođe, neka te aktivnosti ne budu vezane za sakupljanje igračaka, jer to, ipak, treba biti njihov svakodnevni posao. 

 Takođe, nemojte pustiti njih da određuju tempo poslova, jer ćete doći u situaciju da dete dođe i kaže „Sada ću da obrišem sto, a ti mi posle daj 10din. da kupim žvake!“. Ovde dolazi do automatskog zadovoljavanja potreba: jedu mi se žvake-završim posao za 2min-dobijem novac-kupujem žvake, sve za 10min! Plaćeni poslovi trebaju se obavljati 1-2 puta nedeljno, kako bi „ostali u sećanju“ deteta, a i da vi ne biste bankrotirali!  Kada vi diktirate tempo, shvatiće da ni posao ne pada sa neba, i da se, samim time, zarađivanje i trošenje planira. 

Posle nekog vremena, kako dete bude odrastalo, menjaćete „poslove“. Sa 6 godina već možete prestati sa plaćanjem za obavljanje kućnih poslova, jer tada trebaju shvatiti da su to poslovi koji se redovno obavljaju za dobro svih ukućana. Nadoknada se može dati za neke komplikovanije aktivnosti ili će se dete već samo organizovati. Često se mogu videti klinci koji na ulici ili ispred zgrade prodaju venčiće od cveća, crteže, limunadu, ili stare igračke koje im ne trebaju. Mali preduzetnici (evidentno je da u ovome devojčice prednjače u odnosu na dečake )! Ovo su već neki napredniji koraci do kojih obično sami dođu sa adekvatnom “uvertirom“ od vaše strane.