Život u baletskim patikama

U moru plesnih školica koje su naširoko nude, želela sam da skrenem pažnju na jednu malo drugačiju školu. To je škola baleta “Aplauz” u Kragujevcu. Naša drugarica, balerina Jovana Todorović, koja vodi ovu školicu, nam je mnooogooo pomogla i napisala je ovaj divni tekst. Nadam se da ćete uživati. 

“Balet je način života i te navike se formiraju još u ranom detinjstvu, kada dečiji mozak upija svaku informaciju kao sunđer. Pored samog baleta, pre svega nam je bitna psihologija deteta, dosta se radi sa njima na priči, na samom razvoju ličnosti,  od ponašanja do same lepote igranja. 

Ideja mi je bila da deci što vise približim, po meni, najlepšu umetnost i uvedem ih u svet snova i pokžem im kako ih mogu ostvariti. Dosta ljudi se oslanja na globalno stanje države, grada, na navike, na drugaciju situaciju, a zaboravljaju da je sve u pojedincu i da je sve vrlo moguce. Pored toga mi kao škola moramo da se potrudimo da sve to približimo i roditeljima, i svesni smo da sličnih stvari nije bilo u našem gradu i da im treba vremena za drugacije poglede, navike, disciplinu. Iz svog iskustva i iskustava svih devojaka koje rade u školici, mogu da kažem da nas je balet naučio svemu. To je potpuno drugi svet, druga disciplina i kao što sam rekla na početku, drugačiji način života. 

Ono sto stalno ponavljam jeste da pre nego što neko postane balerina, mora da postane čovek, i čvrsto stojim iza toga da karakter čoveka određuje nasu sudbinu. Balet traži odricanje, posvećenost, ljubav i rad. Daleko da nešto treba da trpi zbog baleta, ali istrajnost je osnova za sve što planarate u životu. I to se ovde vežba. Vi na času baleta imate određene vežbe koje morate da radite svakog dana i koje nećete nikada prestati da radite ukoliko opsanete u profesiji. Govorim o istim vezbama. Znači, prvo se pređu sve obavezne vežbe, pa se onda prelazi na drugi nivo. Deci to zna da bude teško, dosadno, monotono, znaju da odustanu kada im trazimo da 15 puta u toku časa prođu jednu istu koreografiju, ali kada mozak pređe taj nivo znate da imate dete koje voli balet i koje ga je pre svega razumelo. Često govorim da je balet inteligencija tela. 

Naša školica radi sa decom uzrasta od 3 do 10 godina, i to je idealno vreme za sve psihomotoričke aktivnosti.  Balet je idealan za koordinaciju pokreta, gipkost, brzinu, snagu, ravnotežu, orijentaciju u prostoru, Kroz vežbe se može ispraviti deformitet kičme, ravna stopala, noge. Takođe razvija maštu, motoriku, psihu i telo, i osećaj za gracioznost i lepo. Deca su podeljena u grupe prema godinama, do 3. do 9. godine. Imamo i napredne grupe za decu od 7,8 i 9 godina, koja žele da upisu osnovnu školu.

Što se našeg rada tiče, deca krecu da se ozbiljno bave baletom od prvog dana, i ako nam dođe dete koje ima tri godine, mi ga doživljavamo kao profesionalca. Decu tako i treba doživljavati kao mala ozbilja bića. Ipak smo kroz život naučili da godine ništa ne govore, već samo iskustvo. 

Poceli smo da radimo i sa starijim devojkama, koje se rekreativno bave baletom, a još dosta stvari je  procesu stvaranja. 

Kada upisujete srednju školu, podrazumeva se da ste fizički spremni, jer je to uslov, ali psihički je dosta naporno. Opet ponavljam sve se to stekne do samog upisa kroz pripremnu i osnovnu školu, i kroz podršku porodice. Svaki pedagog treba da želi da dete  pre svega pripremi na baletski život, pa tek na sam balet. Šekspir je rekao " Biti spreman to je sve" i to je zaista sve, tome ih i učimo.

Balet je sam po sebi apstraktna umetnost i ne moze svako da ga razume, ali i ne treba, postao bi komecijalan i nikada ne bi sačuvao svoj raskoš. Deca treba od malih nogu da idu u pozorišta, da slusaju klasičnu muziku, da čitaju knjige i to je dovoljno da se dete pravilno razvije. Eto to bi bilo to za sad, ukoliko želite da budete deo naseg sveta dobrodosli ste. :) “

Školica baleta “Aplauz” se nalazi u ulici Dr. Ilije Kolovica 10 u Kragujevcu. 

Deca i cveće

Deca vole cveće i cveće voli decu (do neke granice). Deca obožavaju da „prčkaju“ po zemlji, zalivaju biljke i gledaju ih kako rastu. Vi ih trebate naučiti da su biljke žive kao ljudi i životinje, da imaju emocije i da nije lepo „maltretirati“ ih. Ja često kažem deci, kada počnu da mlate ili šutiraju živu ogradu, „Nemoj to da radiš, to cveće boli“. OK, branje belih rada ili maslačaka isto boli, ali tu ih pustim, mislim- pa, nisam ni ja savršena!

Uzimajući u obzir da skoro svako od nas u kući ima barem neku biljčicu, bilo bi lepo uključiti decu u njihovu negu. To ne treba biti stalno zaduženje, i naravno, mora biti primereno uzrastu deteta. Možete ih nadzirati ili na na neki način ograničiti ih, kako ne bi izbacili svu zemlju iz saksija ili „udavili“ biljku. 

Ja sam prošle nedelje izbacila cveće na terasu da ga „tuširam“. Podrazumeva se da kada se deca uključe u rad sa cvećem, to se odvija napolju, zbog prljanja, i dece i okruženja.

Sipala sam vodu u prskalicu i dala Asji da ga prska. Ne treba naglašavati da je deci voda omiljena igračka. Prvo je prskala cveće, pa sebe, pa je „zalivala“ tako što je pobola prskalicu u zemlju. Ovo  je super zanimacija za njen uzrast.

Ako je dete starije, možete mu vi sipati određenu količinu vode i dati da samo zalije cveće. Takođe mu možete dati krpu da prebriše lišće kako bi sklonilo prašinu.

Menjanje zemlje se ne preporučuje! Neka, to ću sama!

Deca i novac- III deo- Štednja

Priča Štednje se logično nadovezuje na priču o Trošenju, ali može biti i komplikovanija za shvatanje. Odabir štednje podrazumeva biranje na koji način štedeti, koliko dugo i sa kojim ciljem. 

Deca novac štete u kasicama, za početak, na vidnom mestu u dečijoj sobi, kako bi ona imala osećaj da su im parice „blizu“ i da ih niko nije uzeo. Takođe, novac u istu sama moraju ubacivati, kako bi stekli osećaj koliki je bio „ulaz“ i da je adekvatan sumi unutra. Nemojte im sami ubacivati novac ili ne bar bez njihovog znanja, jer se može desiti da dete ubaci 50din. a onda, posle par dana, vidi kako sada u kasici ima 200din. jer ste mu vi „na kvarno“ dodali. Super, ovaj novac sam raste!

Preporuka za kasicu je da bude što jednostavnija (ovo me setilo na priču o noši i učenju korišćenja iste). Super su kasice-prasice svih duginih boja, vozići, kućice, ali je najbolje da kasicu, ako imate vremena, napravite sami sa detetom, ili u tu svrhu iskoristite najobičniju staklenu teglu koju možete ukrasiti stikerima (Ovo je naša- Teglica- kasica). Ovo je, takođe, i finansijski povoljnija varijanta.

Pitanje „koliko dugo“ i „sa kojim ciljem“ su povezana, jer cilj određuje vreme, u ovom slučaju. Ukoliko je željena stvar veće vrednosti, biće potreban duži period i obrnuto. Ovo je nešto što morate da dogovorite sa detetom. Izazova će biti, a vi ste tu da im pomognete da istraju i ne posustanu. 

A može se desiti i ovo: Moj sin, koji je uredno štedeo novac i kome sam lepo objasnila svrhu iste, nekom prilikom, dok smo bili u šetnji, kukumavčio je za sladoledom ili čime već, zaboravila sam. Rekla sam mu da ja nemam novac, jer sam potrošila na njegovo skakanje po trambolini i podsetila ga da sam mu unapred rekla da može da bira između te dve opcije. Na kraju sam dodala: „ A ti, Vuče, imaš onaj tvoj štek, što se nekada ne setiš, pa poneseš neki dinar u šetnju i kupiš sam sebi nešto?“ Odgovor je bio: „Pa to su pare da se čuvaju, ne da se troše! Ti treba da mi kupuješ!“. 

Potrebno je vreme da deca pohvataju konce i shvate sve ovo na pravi način. A i ovako će ostati priča kojoj ću se smejati dugo.

Kako je nastala žena

Danas sam pročitala jedan divan post na portalu Najbolja mama na svetu, u delu Mame pišu. Nacika nas je lepo počastila jednom divnom pričom o tome kako je nastala žena. Neću je kopirati, staviću link, a vi je pročitajte, vredi.

Još jednom, Nacika, hvala puno!

Teglica-kasica

U sklopu prče o Deci i novcu, danas ćemo praviti jednu kasicu. Ovo je najjednostavnija kasica na svetu! Možete je praviti sa detetom, mada se šivenje ostavlja vama. 

Potrebno vam je :

• Stalkena tegla
• Parče teksasa
• Dve gumice za tegle,
• Makaze,
• Lepak (nije se slikao ovde),
• Konac,
• Igla.

 

 

 

 

 

 

Teksas presavijte na četvrtine, pa makazama napravite odvor kroz koji ćete ubacivati novac. Nemojte da bude prevelik, a ni premali.

Koncem opšijte ivicu otvora kako se ne bi parala. Ja nisam obrađivala rubove, kako bi imali "retro" izgled.

 

 

Ovako izgleda na kraju.

 

 

 

"Pokrijte" teglu i stavite gumice. Ja sam uzela dve jer su različitih boja, pa šarenije izgleda, ali se na ovoj slici baš i ne vidi najbolje.

 

 

 Za dekoraciju sam iskoristila dva parčenceta teksasa koji mi je "pretekao", pa sam napravila mašnice.

Pravilo se ovako...Iglom konac provučete po sredini trakica, zategnete, par puta obmotate konac po sredini mašnice i to je to.

Ovo je konačna verzija. Stoji na TV-u u dečijoj sobi, tako da se lako može dohvatiti, providna je (da ima svoj novac "na oku") i lako se otvara, pa nema potrebe da se razbija. 

 

Moja dekoracija nije neka posebna, ali vi možete i crtati po tegli (bojama za staklo, markerima ili temperom) ili lepiti stikere. Ko kako voli!