Ponekada je trošenje novca mnogo upitnija kategorija, nego samo
zarađivanje. Obično se u novčane neprilike upada greškama u trošenju, više nego
greškama u zarađivanju, odnosno smanjenjem priliva novca.
Lepo je kada dete samo bira na šta će potrošiti „mukom zarađen“ novac, ali
ga je potrebno pomalo usmeriti, jer je u tom ranom uzrastu veza
potreba-zadovoljavanje iste još uvek, skoro na instiktivnom nivou.
Ukoliko dete želi da potroši novac momentalno po zarađivanju, pustite ga.
Ali nakon toga (par sati posle trošenja) popričajte sa njim, šta misli o tome.
Da li mu je sada super što je novac potrošilo na nešto čega se već ne seća
(idealno ako je novac otišao na slatkiš) ili je moglo sačekati i sledeći
„posao“, pa kupiti nešto krupnije? Ovde ćete primeniti primer koji zavisi od
vašeg deteta, odnosno, da li su mu bitniji slatkiši, igračke, brza hrana...šta
već. Na ovaj način dolazite i do
postavljanja prioriteta u zadovoljavanju želja.
Poklonjen novac se može dobro iskoristiti za povećavanje vrednosti zarađene
sume. Ona je obično mala i dete bi posmatrajući samo nju, mislilo da će mu
trebati preterano dug period da bi steklo neku značajniju paru koja mu je
potrebna za kupovinu krupnije stvari. Napomena, dug period za njih može biti
jako kratak po našim merilima! Zato ovde možete iskoristiti praznike i
rođendane, kako bi ta zarađena suma dobila na važnosti. Možete reći „Ovome što si zaradio ovog
meseca, možeš dodati novac koji ćeš dobiti za rođendan/Novu godinu..., i onda
ćeš moći da kupiš velikog dinosaurusa!“. Na ovaj način dete će polako shvatati
da „žrtvovanjem“ manje želje i odlaganjem zadovoljenja može doći do većeg
cilja.
Нема коментара:
Постави коментар