Kreativnost kao posao

Samouk illustrator sa genijalnim talentom, što se kaže - rođeni umetnik. Jako rano je počeo da se bavi crtanjem stripova, još od osnovne škole (od tada ga i poznajem), a vremenom je samo veštinu usavršavao treninzima “na svoju ruku”. Karikaturom se profesionalno bavi od 2000. godine, a prvu samostalnu izložbu održao je 2006, drugu 2013. a treću u martu 2014. godine. Po obrazovanju matematičar-informatičar i programer, pre svega se bavi karikaturom i ilustracijom. Radi za Politikin Zabavnik kao illustrator od februara 2012. i jedan je od retkih koji je nakon mesec dana od prvog angažmana dobio priliku da uradi ilustraciju za korice Politkinog Zabavnika. Radi i za čuveni Matematički List još od 2006. godine i sarađuje sa mnogim izdavačkim kućama u Srbiji kao i sa klijentima iz inostranstva (Kanade, Velike Britanije…). 

Srle je na prvom mestu tata dvoje divne dece (uskoro troje - čestitamo!), od kojih su oboje već pokazali da su nasledili lep deo njegovog talenta. Izuzetno je posvećen radu sa klincima, zbog čega sam i želela da ga na ovaj način upoznam sa vama. 

Od prošle godine je, u saradnji sa Narodnom bibliotekom “Vuk Karadžić” iz Kragujevca (odeljenje na Aerodromu), održao nekoliko radionica crtanja za predškolce lokalnog vrtića. Radionice su bile jako zanimljivo urađene, pa su se i ponovile nekoliko puta. Imao je radionice crtanja i sa decom u Požerevcu i Čačku i kako vreme prolazi ima sve više zainteresovanih za ovaj vid saradnje (u planu je i Sombor). Moj sin, koji je kao predškolac učestvovao na jednoj, je bio oduševljen. Fenomenalno je kada jedan ovakav čovek daje toliko sebe deci u želji da im pomogne u ostvarivanju njihovih snova ili otkrivanje talenata koji nisu ni znali da imaju. Za septembar ove godine ima u planu pokretanje škole crtanja za decu predškolskog i školskog uzrasta u saradnji sa Narodnom bibliotekom “Vuk Karadžić” i trenutno je u toku pisanje plana i programa za istu kako bi najbolji mogući način mogao da izađe u susret svoj zainteresovanoj deci koja uživaju u crtanju.

Takođe, kada uhvati vreme, nacrta nešto i za vrtić u naselju, pa se nisam iznenadila kada sam za jednu Novu godinu u hodniku videla dva ogromna crteža na stiroporu, Deda Mraz i Sneško Belić. Odmah sam prepoznala njegov rad!  

Ovaj podjednako kreativan i zaposlen tata, je izdao i dve knjige “Crtanka za devojčice” i “Crtanka za dečake”, u izdanju izdavačke kuće Pčelica iz Čačka. U njima je na jako zabavan način, pružena mogućnost deci da usavrše svoje “crtačke” veštine i na taj način, stvore neku osnovu koju kasnije mogu nagrađivati. Zato, ako vaše dete pokazuje da ima smisla za crtanje, krenite sa jednom ovakvom knigom. Nećete pogrešiti.

I da, kada sledeći put kupite Politikin Zabavnik obratite pažnju na ilustracije, neka je sigurno njegova, a vi otkrijte koja!

„Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj dece, a da toga nismo svesni“

Prošle godine sam, u potrazi za poučnim klipovima na youtube-u, naletela na video „Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj dece, a da toga nismo svesni“. Snimak je napravljen na Konferenciji o vaspitanju i obrazovanju u ranom detinjstvu, održane u Sarajevu, 2012.god. Predavač je bio čovek čiji sam fan od tog momenta, Dr. Ranko Rajović, izvršni direktor MENSASrbije i predsednik svetskog MENSA komiteta darovite dece.

Predavanje je ukazivalo na uobičajene greške koje mi kao roditelji najčešće pravimo, najčešće u neznanju. E pa da bi to neznanje mininizirali, ja vas više neću daviti pisanijama, već postavljam snimak, pa lepo uživajte.

U redu je ne deliti

Često možemo čuti što od sebe što od drugih roditelja „Daj bati igračku.“, „Pusti malo seku da se vozi na tvojoj bicikli, ona je mala“, i kultno „Nemoj da si sebičan“. Sada bih Vas pitala šta bi ste mi odgovorili da ste npr. moja drugarica i spremamo se za izlazak. Vi mi pokazujete vašu novu haljinu koju želite da obučete, ali pošto se ona i meni dopala i Vi naravno nećete da mi je pozajmite jer ste je za sebe odabrali...a onda ja kažem „Kako si sebična!“. Ne vadite se ovde na to da ne pozajmljujete garderobu, ovo se može prebaciti i na neku „deljivu“ stvar.

Poenta je da nije neophodno da Vi naučite date da treba da deli. Prvo, samo će ukapirati da je to način da kasnije ostvaruje neke svoje interese (jeste, to je sredstvo manipulacije- strašno, ali neizbežno), drugo, ovo može biti mač sa dve oštrice.

Da ne bih dalje raspredala priču, samo ću navesti nekoliko primera zbog čega je u redu ne deliti kada ste dete:

• Ako stalno govorite detetu „Deli ovo, deli ono sa drugima“, prvo što time pokazujete da Vam je mnogo više stalo do toga šta će roditelji tog drugog deteta misliti o Vama nego išta drugo na svetu. Niko od nas ne voli da za naše dete kažu da je nevaspitano ili sebično, jer je to minus nama samima.
• Deca nižih uzrasta ne kapiraju poentu deljenja. Oni nešto vole, sa time se igraju i sad, eto ti ga neki okupator koji hoće da im to otme! Pa pazi molim te! Ne dam, moje je i tačka. Idi ti pa nađi nešto drugo. Iskreno, ako Vaše dete krene da „brani“ svoju imovinu, mislim da to pokazuje neku lepu karakternu crtu. Zato, nemoj te to slamati u njemu.
• Vezano za predhodno, ako budete izuzetno zahtevnim u svojim nastojanjima da Vaše dete deli sva živo, nemojte se iznenaditi ako jednog dana shvatite da je postao mekan čovek koga svako može voda kako mu je volja.
• Klici moraju nekada i da se posvađaju....pa ko pobedi, a Vi- šte se Vi mešate, moraju sami da se izbore sa sobom.
• Postoje stvari koje se ne dele, neka hrana npr. Ne mogu da grešim dušu, ali uvek mi je bilo grozno ono „Daj griz!“ hamburgera ili jabuke. Pokažite deci da je ok da posluže drugu decu grisinama, ali da ne treba da daju „griz“ svog sendviča. Objasnite i zbog čega (zdravlje, higijena....).
• Život je borba! Bori se! 

·         Niko nije postao sebičan zato što u 3 godini nije dozvoljavao da se druga deca voze na njegovoj biciklici!

Neka Vam ove stavke budu zaleđe kod same sebe kada se drugi put postidite jer Vaše dete reži na drugo koje pokušava da mu uzme igračku. Možda je ponekad najbolje samo iskulirati!

Zdrave gumene bombone

Ja ne znam da li postoji neko dete koje ne voli gumene bombone. I odrasli se pecaju na njih, posebno na „koka-kolice“, valjda nas sećaju na detinjstvo. Nije tajna da nisu baš nešto zdrave što zbog svakojakih konzervanasa, što zbog veštačkih boja. Ja sam u domaćoj radinosti napravila gumene bombone, koje su super jer ih možete praviti od sveže ceđenih sokova (koje ste sami napravili), tako da zaobilazite sve veštačke tvorevine koje fabrikanti dodaju. Jedini nedostatak je što mogu trajati samo 2 nedelje i to u hermetički zatvorenoj posudi (ja sa ih držala u Tupperware posudi)...mada, ne verujem da ćete imati potrebe za time, mi smo ih smazali za 2 dana. 

Potrebno:

• 125ml soka
• 40g želatina
• 2 kašike meda.

Želatin pospite po soku koji ste sipali u šerpicu. Zajedno ih zagrevajte na slabijoj vatri par minuta uz stalno mešanje. Kada smesa postane tečnija (ne može postati skroz staklasta, nego onako- žitkija, ali dovoljno tečna), sklonite sa vatre i dodajte med. Gotovu smesu izlijte u kalupe, ali ja ih nisam imala, pa sam sipala u posudu koju sam obložila plastičnom folijom. Ubacite u frižider na 2-3h. Po isteku, izvadite iz kalupa, ili, ukoliko ste odabrali moju varijantu, isečete na kockice. 

Ovo su moje bombone koje sam pravila od soka od tamnog grožđa. Nisu savršeno isečene, jer sam stavila malo više želatina (60g, zato sam u receptu i napisala 50g), pa su bile malo žilavije. Ali niko se nije žalio. 

Preporuke za boje i voće/povrće

Crvena/roze- sok od jagode, borovnice, šumsko voće (može se dodati malo limuna), tamno grožđe.

Žuta- kruška, jabuka (može se dodati malo limuna). Napomena: nemojte praviti od ananasovog soka, neće se stegnuti želatin!!!!!

Narandžasta- šargarepa, pomorandže, sok od manga (ko ima :-) )

Zelena- kivi, krastavac, limeta, belo grožđe (ispadne zeleno)

Kupovina obuće (delimično) bez dece

Kupovina se decom može stvarno biti horor priča. Naravno i ovde, kako i svuda postoje izuzeci, ali deca mrze svlačenje, oblačenje, probaj ovo-ne bolje ovo…Odeću možete odokativno da kupite, tu retko dođe do nekih većih omašaja. Ali šta raditi kada na red dođe kupovina cipela ili patika. Imate dve solucije: povesti ih i boriti se do kraja, ili ostaviti ih kući, pa sam ići da prvo izvidite šta dolazi u obzir, a onda ponovo sa “žrtvom” otići na isprobavanje i konačnu kupovinu. 

Dodatni problem je razlika u veličini obuće, iako su navedeni isti brojevi. Evo, sada Asja nosi nove Newbalance koje su 24, i stare Vukove Nike koje su 23.5. Sandale, one lakovane, fancy, su 23. Ma skroz te bace u zbun.

Kod starije dece je lakše, noga sporije raste, pa te razlike u brojevima mogu da se pregrme i kad se za malo omaši. Ali sa patuljcima bude problema, em što je pola broja značajno, em što su nesnosni za probanje.

Zato evo predloga. Na papiru iscrtajte stopalca deteta, pa u prodavnici (sami i na miru) odaberite patikice određenog broja. Izvadite uložak iz njih i uporedite sa šablonom. Ako se uložak ne vadi, što postoji kod cipela, ubacite šablon unutra, pa “pogledajte” kako paše. 

Kada pronađete magični par, možete ih kupiti ili, ako ne želite da rizikujete, dođite još jednom sa detetetom, ali samo tu, bez dalje šetnje.