Praksa koju ću početi da uvodim je
preporučivanje dobrih blogova koje možete koristiti kao kvalitetne izvore
informacija. Jedan od njih je i blog Mooshema ,
na kome sam naletela na fantastičan tekst, u kome se Tanja obraća mamama devojčica (ja moram napisati
devojčica, a ne devojaka) od 13, 14, 15 godina. Originalni post možete naći na
linku ,
a ja ću ukratko prepričati o čemu se govori.
Najveća
briga devojčica u ovom period je izgled njihovog tela. U vremenu kada je obim
grudi mnogo bitniji od obima onoga što nosite u istima, tinejdžerke postaju
fantastična ciljna grupa za bombardovanje marketinškim porukama raznoraznih
organizacija, perfidno uvijenim u savete po forumima ili pričama na društvenim
mrežama.
Tema
koja je omiljena u tim krugovima je “Koja je nova dijeta?”. Odgovor na ovo
pitanje najčešće se traži na mreži koja postaje nemi sagovornik, koji ne
kritikuje i na kome možete od ponuđenih odgovora odabrati ono što baš Vama
odgovara u datom momentu.
U
cilju opšteg prihvatanja, i kako bi i one imale „rupu među butinama“ ili „bikini most“ (za to sam, iskreno, prvi put čula letos), posle mnogih, neuspelih
pokušaja, dolaze do zaključka kako je gladovanje jedino, provereno najbolje
rešenje.
Kako pomoći...
Osvestite ih, koliko toliko... Ukažite da u javnost ne
izlazi ni jedna jedina slika javnih ličnosti koja do detalja nije fotošopirana.
Pokažite primer tih istih ličnosti koje ne izgledaju jadno (izvinite, al meni
je premršavo najčešće deluje jadno), kao što su Jennifer Lopez, Tracy Anderson,
Kelly Brook...Dotaknite se Christy Turlington koja je ukapirala da je šetanje
pistom baš super, al ima kratak rok trajanja, pa da i u glavu treba da uloži, a
ne samo u spoljašnost.
Priroda i genetske predispozicije su čudo. Da,
plastična hirurgija je čudo! Da bogati je nemilice konzumiraju, ali to nije OK,
ako imate 15 godina i želite nove grudi. Pa sa 15 godina one nisu ni stigle da
porastu!
Kada neka zvezdica priča kako jede sve živo, a i dalje
je kao vreteno, objasnite da to nije tačno. A nije tačno ni da se ceo dan pije
voda i jedu papirne maramice (to ste verovatno već čule) i ostaneš živ. I
konačno, gladovanje nema željeni rezultat...ili „okinu“ posle dva dana, pa se
onda dave u krivici do sledećeg pokušaja, ili im, nažalost, uspe. I krene...a
gde završi...
Nekada završi i ovako...
Jeste, i ja sam ceo život bila „debela“, sa 168cm i
58kg. Probala sve, mučila se, vežbala, kilaža varirala, sve standardno. Toliko
sam bila očajna da mi je jedna od novogodišnjih želja bila da kada budem
trudna, imam mučnine non-stop tako da ne mogu da jedem mnogo, pa da se napokon
napravim na „žensko“ (kapirate da je meni žensko tada bilo fotomodel posle
fotošopa). I ispunila mi se. Osam meseci u kupatilu pored wc šolje. Nekada
nisam imala snage da ustanem. Ako jedem, nekada pijem (vodu!) pravac lady room.
Sve mi je preselo, a u ogledalo se nisam gledala jer o tome nisam ni mislila.
Naravno, nisam ni mogla da se ugojim nešto posebno.
Liniju, posle porođaja, sam vratila guranjem kolica,
jurenjem za detetom i svim uobičajenim zabavama oko bebe. Ali povraćanje, koje
bulimičarke preferiraju, me je navelo da se zapitam koliko je tim devojkama
teško. Kao i anoreksičarkama sa gladovanjem.
Imam ćerku, do tog čipavog uzrasta, vreme će
proleteti. Na meni je da joj pomognem, upoznajući je sa istinom, i najbitnije,
pokazujući joj da sam sama sa sobom zadovoljna, tj. svojim telom. Jer ako ja
budem nesigurna u sebe, pa kako ona možće to biti, ako bih trebala biti njen
uzor.
Нема коментара:
Постави коментар