Najmlađa deca, kao i jedinci, nikada ne bivaju
zamenjeni novom bebom. Oni su uvek bebe u svojim porodicama. Većina njih
nastavlja da izgleda mladoliko (mlađe od svojih kalendarskih godina) čak i do
pozne starosti.
Zbog tog svog statusa "večne bebe" najmlađa
deca su posebni članovi svoje porodice na način na koji najstariji i srednji
red rođenja nikada nisu. Oni dobijaju jako puno pažnje jer se svi u porodici
uključuju u njihovu brigu i negu. Mogu ih čak tretirati u okviru porodice kao
kućnog ljubimca ili porodičnu maskotu.
Roditelji su najopušteniji u svojoj roditeljskoj
ulozi u odnosu sa najmlađom decom. Više ne paniče oko svake sitnice i nisu
anksiozni oko toga da li su dobri roditelji. Tolerantniji su prema greškama
najmlađe dece i manje pritiska vrše na dete da što brže nauči da hoda, govori,
itd. Iako im je najstarije dete i dalje izvor ponosa, najmlađe im je izvor
zadovoljstva. U mnogim istraživanjima roditelji smatraju da je najlakše bilo
odgajati najmlađe dete i da je ono bilo najzabavnije od svih.
Iako se najmlađoj deci dosta popušta i udovoljava
od strane roditelja, oni obično nisu razmaženi na negativan način. Jednostavno
nauče da očekuju dobre stvari od života, pa su u skladu s tim optimisti i
hedonisti. Najmlađa deca često očekuju i dobijaju pomoć od drugih ljudi, čak i
kada ih ne pitaju. To postižu jednostavno time što izgledaju bespomoćno i ljudi
trče da im pomažu. Ne moraju previše da se sami trude.
Najmlađa deca se obično mnogo manje fizički ili
psihički kažnjavaju, posebno ako ima više starije dece. Nasuprot najstarijoj
deci obično ih više kažnjava majka a ne otac. Najstarija deca zbog toga često
smatraju da njihovi najmlađi braća ili sestra mogu da se provuku sa svakakvim
ponašanjem. Zbog toga "pravila" imaju manje značaja za ovaj red rođenja.
Čak i kada odrastu, smatraju da su pravila stvorena za druge ljude a ne za
njih. Skloni su da krše socijalne norme ponašanja.
Najmlađi su takođe skloni da budu manje
disciplinovani u sopstvenom ličnom životu, i skloni su da odlažu izvršavanje
potrebnih aktivnosti ili zadataka, i neprestano kasne na zakazane dogovore i
sastanke.
Uprkos tome, najlađa deca često ostaju zavisna od
drugih ljudi celog svog života. Često biraju starije partnere, a onda se bore
protiv njihove kontrole. Najmlađa deca mogu na primer tražiti savet stručnjaka
a kada ga dobiju mogu mu se suprotstavljati.
Ukoliko se u porodici preterivalo sa pažnjom
prema najmlađem detetu, ono može imati nerealna očekivanja od drugih ljudi i
života, tj. mogu očekivati da se svi prema njima ponašaju na identičan način
kao njihova porodica. Takođe mogu biti kasnije u životu osetljivi u pogledu
načina tretiranja, a i mogu smatrati da su uskraćeni za privilegije i slobodu
koju imaju njihovi starija braća i sestre koje oni takođe žele. Ako su stalno nasleđivali
odeću i obuću od starije dece može im postati jako važno da imaju kvalitetnu
garderobu i sjajne igračke za odrasle (na pr. automobil).
Najmlađa deca, zahvaljujući svom redu rođenja,
brzo nauče da nije uvek najefikasnije biti agresivan da bi ostvario ono što se
želi. Često razvijaju ponašanje koje u osnovi sadrži manipulaciju u cilju
dobijanja željenog, bilo tako što se dure ili što su šarmantni, a ponekad ne
prezaju ni od prevara.
Ako su odrastali u srećnim porodicama, najmlađa
deca će biti najveselija, najrazigranija i sa najviše samopouzdanja. Obično će
razviti avanturistički životni stil i biće otvoreni za novine.
Ohrabrite svoje najmlađe dete da bude više
nezavisno, promišljeno i samodovoljno. Uključite ga u proces donošenja odluka.
Hvalite njihove sitne uspehe baš kao što ste to radili sa svojim najstarijim
detetom. Ne dozvolite da starija deca dominiraju ili previše zadirkuju
najmlađe. Počnite rano da čitate svom najmlađem detetu i ohrabrite ga u
intelektualnom razvoju. Nemojte pretpostaviti da je ono suviše malo ili nezrelo
da zaista bude od pomoći. Dajte mu odgovarajući deo kućnih obaveza. Nikada ne
poredite najmlađe dete sa starijom decom. Imajte da umu da su njegovi kvaliteti
više povezani sa redom rođenja a ne sa urođenim osobinama.
Pobrinite se da vaše najmlađe dete ima nove
stvari, bez obzira da li je to garderoba ili igračke. Oduprite se iskušenju da
vežete svoje najmlađe dete za sebe iz straha da ćete ostati sami. Roditelji u
Evropi imaju sklonosti da kažu za svoju najmlađu decu:"Ovo je za moju
starost", misleći da će ono ostati kod kuće, bez sopstvene porodice i da
će se brinuti o ostarelim roditeljima.
Izvor: Sensa
100% itina,divan tekst i koristan, hvala na ovom postu meni je malo otvorilo oči!
ОдговориИзбриши