Kako naučiti dete da razvija intuiciju

Nevidljivi tajni prijatelj. Pojasnite detetu, primereno njegovom uzrastu, pojam intuicije. Na primer, možete mu reći: "...Zamisli da imaš jednog stvarno dobrog prijatelja koji je uvek spreman da ti pomogne, koji zna sve odgovore, na koga uvek možeš da se osloniš, koji uvek prepozna kada si u opasnosti... E, pa imaš ga. Ne vidiš ga, ali on postoji, nalazi se u tebi, potrebno je samo da naučiš da ga slušaš..." Zatim naučite dete kako da sa svojim prijateljem bude u kontaktu. Neki od načina su:

• Kako govori tvoje telo? Telo nam šalje različite poruke. Recite detetu da kada mu se koža iznenada naježi, dobije grčeve ili nešto slično, to nije uvek posledica fizičkih ili spoljašnjih manifestacija već i unutrašnjih, intuitivnih poruka.
• Negujte šesto čulo. U informacijama intuitivnog uma kriju se i znanja iz budućnosti jer se mogu odnositi i na ono što se još nije dogodilo, pa se upravo zbog različitih manifestacija i predosećaja intuicija poistovećuje sa šestim čulom. Igrajte se. Kad zazvoni telefon, pre nego što se javite pitajte dete ima li predosećaj ko zove. Nije važno da pogodi, već da nauči da osluškuje sebe i prepoznaje svoje predosećaje.

Kako dete pita intuiciju? Intuitivne poruke su najjasnije kada smo u opuštenom stanju, kada naš svesni um nije aktivan. Zato dok učimo dete da razvija intuiciju, učimo ga i da bude opušteno, da prati svoje unutrašnje tokove. Ukoliko ima neko lično pitanje, dilemu, nemir koji želi da obuzda, odluku koju treba da donese... uputite ga da najpre pokuša da se smiri i poveže sa sobom. Kako? Predložite mu da zatvori oči a otvori um, opusti mišiće tela i u sebi postavi svoje pitanje ili dilemu. Kada dobije unutrašnji odgovor, tražite od deteta da vam svoju odluku obrazloži i pitajte ga kako se oseća povodom toga, ili šta kaže njegov stomak na to. Neka izraz "šta na to kaže tvoj stomak?" postane svakodnevno pitanje u vašoj porodici.

Zašto baš stomak?

Stomak kao drugi mozak. Stav da je stomak drugi mozak i da naši organi za varenje poseduju svojevrsnu inteligenciju prvi je izneo dr Majkl Geršon (Michael Gershon)1996. godine, misleći, pre svega, na veliku biološku sličnost ćelijskih sistema ta dva organa, mozga i stomaka, i autonomnu funkciju stomaka. Za razliku od drugih organa, stomak može da funkcioniše nezavisno od mozga, da upravlja probavnim enzimima, reguliše nivo pH... A još je značajnije što stomak utiče na naše raspoloženje, na to šta jedemo, bolesti koje dobijamo, kao i na odluke koje donosimo.

To ne znači da taj drugi mozak ume da misli ili donosi racionalne odluke, ali objašnjava zašto kada se zaljubimo baš stomak zatreperi, ili kada dobijemo potresnu vest, baš stomak zaboli, ili kada smo, na primer, tužni ili depresivni, posežemo za čokoladom, jer nam baš to stomak traži u tom trenutku... Odnosno, objašnjava zašto različita raspoloženja često doživljavamo upravo stomakom i zašto se intuicija definiše kao osećaj iz stomaka.

Intuitivni odgovori. Kao kanal za slanje poruka intuicija koristi karakter osobe, pa intuitivni odgovori mogu biti veoma različiti, od vizuelnih, preko tihog šapata, telesnih senzacija (nemir, uzbuđenje, leptirići u stomaku...), pa do reči koje pronalazimo u knjigama ili ih čujemo u usputnom razgovoru, ali ih odmah prepoznajemo kao direktan odgovor na neku našu dilemu. Ponekad odgovori dolaze u simbolima ili kroz snove.

Energija poruke. Objasnite detetu da kada razmišlja da li je neka njegova odluka ispravna, a pritom mu telo šalje neprijatne manifestacije (grč, ubrzan puls, pojačana nervoza...), onda ta odluka nije najbolja za njega. Iako se ponekad pri pomisli na nešto može osetiti nalet strasti, entuzijazma, pozitivnog uzbuđenja... intuicija uglavnom komunicira energijom spokoja (osećaj topline, smirenosti, prijatnosti...) Zato ako treba da se odluči za neku od opcija, predložite detetu da to uvek bude ona koja ga čini smirenim i pri kojoj se, generalno, oseća bolje. Na ovaj način vi ga podržavate da bude svesno poruka koje dobija od svoga tela.

Uostalom, znate to i po sebi, sve prave odluke donosile su vam energiju blagostanja. Isto važi i za vaše dete. Upravo zbog tog tananog, suptilnog osećaja iznutra, tog nepogrešivog vođstva, intuicija i jeste naš unutrašnji kompas. On nam pokazuje put, za svakoga od nas drugačiji, ali jedino ispravan. Posebno je u tamnim periodima života neophodno da ga poznajemo, uspešno čitamo i, na radost ličnog ispunjenja, umemo da koristimo.

Ili, kao što je rekla Ain Belton (Aine Belton): "Intuicija je optimalan navigacijski instrument, kad je uključimo i koristimo, pokazuje smer za život iz snova, ispunjen blagodatima i smislom. To je zlatni kompas koji pokazuje istinu."

Zato ne propustite da od početka kod svog deteta negujete ono što ste, možda, vi zaboravili, pa sada to ponovo aktivirate kao odrasla osoba. Vaše dete je blagosloveno darom svoje intuicije. Ali od vas zavisi koliko će u ovom daru umeti da uživa.

Jelena Holcer, diplomirani pedagog

Izvor: Sensa