Pismo mame, za početak školske godine

Sutra je prvio dan škole i moj sin kreće u prvi razred. Nakon mesec dana izlazim iz ilegale :-) i delim sa vama divno pismo jedne mame. Srećan nam svima početak nove školske godine!

"Hej, dušo,

Sutra je veliki dan. Treći razred-vau!

Kada sam ja bila treći razred, u mom odeljenju je bio jedan dečak po imenu Adam.

Adam je izgledao malo drugačije, nosio je smešnu odeću i ponekada se čak i osećao pomalo. Adam se nikada nije smejao. Uvek je gledao u zemlju i nikada nije gledao u nekoga. Adam nikada nije radio svoj domaći. Mislim da ga njegovi roditelji nisu podsećali na to kao ja tebe. Druga deca su zadirkivala Adama, mnogo. Kad god su to radili, njegova glava je bila sve spuštenija. Nikada ga nisam zadirkivala, ali nikada nisam ni rekla deci da prestanu sa time, takođe.

I nikada nisam razgovarala sa Adamom, baš ni jedan jedini put. Nikada ga nisam pozvala da sedne pored mene na ručku, ili da se igra zajedno samnom. Umesto toga, sedeo je i igrao se sam. Mora da je bio veoma usamljen.

Još uvek pomislim na Adama, svakoga dana. Pitam se, da li me se Adam seća? Verovatno ne. Kladim se, da sam ga pozvala da se igramo zajedno, barem jednom, još uvek bi me se sećao.

Verujem da Bog uvodi ljude u naše živote kao darove. Deca u tvom odeljenju, su neki vid poklona od Boga.

Zato te molim, odnosi se prema svakom od njih kao prema daru od Boga. Baš perema svakome.

Dušo, ukoliko budeš video dete koje sedi samo izdvojeno ili je povređeno ili ga zadirkuju, mali deo tvog srca ćete zaboleti pomalo. Tvoj tata i ja želimo da verujemo tom tvom bolu. Tvoj ceo život, želimo da ti skrenemo pažnju da trebaš verovati tom osećaju. Taj osećaj se zove saosećajnost, i to je način da ti Bog da signal da trebaš nešto uraditi. To je kao da ti Bog kaže- Probudi se! Jedno moje dete pati! Uradi nešto da mu pomogneš! Kad god osetiš saosećajnost- pokreni se! To znači da ti se Bog obraća, a to je kao magija. To znači da ti On veruje i da si mu potreban.

Ponekad magija saosećajnosti ćete pomeriti korak bliže problematičnoj situaciji.

Saosećajnost te može nateratio da nekome kažeš da predstane sa zadirkivanjem i onda pozoveš zadirkivano dete da se zajedno igrate. Možeš pozvati usamljeno dete da sedne podred tebe na ručku. Možeš u odabiru dece za svoj tim, prvo odabrati ono dete koje obično biraju poslednje. To će biti teško kada budeš to radio, ali ti možeš da radiš teške stvari.

Ponekada ćeš osetiti saosećajnost, ali nećeš ništa preduzeti. I to je OK, takođe. Možeš odabrati da kažeš nama, umesto da kažeš učiteljici- mi smo u tvom timu! Mi smo u svim tvojim timovima. Pitati za pomoć nije tužakanje, to je rađenje preve stvari. Ako je nekome u tvom odeljenju potrebna pomoć, molim te, dušo, reci mi. Napravićemoi plan zajedno.

Kada ti se Bog obraća tako što ćeš osetiti bol u duši za nekoga, dajući ti saosećajnost, samo uradi nešto. Molim te, ne ignoriši šapate Boga. Tako žalim da ja to nisam radila, kada mi se Bog obraćao u vezi sa Adamom. Sećam se da sam osećala bol, ali sam odabrala strah pre saosećaja. Žao mi je zbog toga. Adam je mogao da ima prijatelja, a i ja takođe.

Nije nam važno da li si najpametniji ili najbrži ili naj cool ili najzabavniji. Biće puno takmčenja u školi  i nije nam važno da li ćeš osvojiti bilo koje. Nije nam najvažnije da li ćeš imati se petice. Nije nam važno da li devojčice misle da si sladak ili da si prvi odabran za utakmicu. Nije nam važno da li si miljenik učiteljice. Nije nam važno da li si najbolje obučen ili imaš najbolje Pokemon karte ili najnovije gedžete. Nama to stvarno nije bitno.

Ne šaljemo te u skolu da bi postao najbolji u bilo čemu od ovoga. Mi te već volimo najviše što bi ikada mogli. Ne treba da zaradiš našu ljubav ili ponos, niti ih ikako možeš izgubiti.

Šaljemo te u školu da bi uvežbao da budeš hrabar i ljubazan.

Ljubazni ljudi su hrabri ljudi. Jer hrabrost nije osećaj na koji se treba čekati. To je odluka. To je odluka da je saosećajnost mnogo važnija nego strah.

Veruj mi, dušo, to je mnogo važnije.

Ne trudi se da budeš najbolji, ove godine, srce.

Samo budi zahvalan i dobar i hrabar. To je sve što trebaš biti.

Brini se za svoje drugare iz odeljenja, i svoju učiteljicu, takođe. Vi zavisite jedni od drugih. Ti si jedan srećan dečak... sa svim tim novim darovima, ove godine.

Volim te toliko da bi mi srce moglo eksplodirati.

Uživaj i neguj svoje darove.

I hvala ti što si moj najomiljeniji poklon svih vremena.

Volim te,

mama